Spavanje sa djecom, normalno ili nenormalno?

Često puta znao sam slušati bračne parove kako se žale na svoju djecu. ne u kontekstu kako su loša i zločesta već kako se uvlaće njima u krevet te s njima žele spavati... Mnogi su popuštali i ostavljali djecu u svom krevetu uglavnom uslijed bolesti. Kasnije ih nisu mogli odvojiti od sebe. Mislite li da je u redu da djeca spavaju s roditeljima i koliko je to normalno?

dobra tema.+

meni je to sasvima normalno,ja mislim da samja do 10-e godine spavala tako

zato jer sam se bojala sama spavat

evo neu kaže da je normalno, a ja ili netko treći može reći da je nenormalno. mislim, ko će sad odlučiti šta je normalno, a što nije?

ne znam, ja volim svoj mir i treba mi mjesta, i ne bi mi bilo drago da mi dijete svaku noć dolazi u krevet. pogotovo ne dijete od 11 godina.

dok je bio manji, uvijek kad je bio bolestan ili imao potrebu tražiti zaštitu od nas, bez problema sam ga primala u krevet, ali je jako dobro znao da su to iznimke i da on treba spavati u svom krevetu.

ja sam se do negdje 17-godine čak bojala i sama kod kuće po mraku ostat

po meni nenormalno, ali i u jednu ruku loše po samu djecu jer se teško osamostaljuju, ostanu jako povezani za roditelje, dok oni koji spavaju odvojeni automatski dobivaju neku svoju samostalnost i svoj dio kuće di ih rijetko ometaju u njihovim aktivnostima i to je dobra predhodnica budućeg života.........

spavate li vi sa vašom djecom ili ona s vama.....

pa i nije mi baš nešto to,onda se oni naviknu i vi onda nemae privatnosti više u krevetu,može doč do problema između vas!
ok je par puta da ostanu ak je baš sila al inače ih treba učit da su u svome krevetu..barem ču ja tako..

Moje dijete spava samnom dok ne usnije a onda je vraćamo u kinderbet,sem kad je bolesna onda spava s nama.. Ja se nebi složila da je išta loše u tome da dijete spava s nama. Svima nam je to ugodno(naravno dok je dijete malo). I male mace vole spavati pokraj svoje mame...Pročitala sam negdje da za dijete nema ugodnije nego osjećati majčine otkucaje srca blizu sebe. To djetetu daje sigurnost i osjećaj zaštite,a zna se da se djete najsigurnije osjeća pored majke.Jedini nedostatak je meni što se nemogu baš tako naspavati jer se ona gnjezdi i bacaka...

definitivno nenormalno !

Moji samnom spavaju jedino kad su bolesni,i nemam kasnije problema e hoću i kasnije spavati ne,svatko ima svoj krevet i izvolite.

aj oke mi je kada djete ima tamo najviše 2-3 godine pa spava s mamom i tatom u krevetu, ali kada je ono starije mislim da bi trebalo steći naviku da samo spava na jednom krevetu. pogotovo ako je to djete jedinac/jedinica pa roditelji misle ići u akciju, a ne mogu sam zbog tog razloga jer im djete spava u krevetu. mislim da to nije normalno

walter je napisao/la:spavate li vi sa vašom djecom ili ona s vama.....

mislite li da to nije u redu i da djecu treba odvajati od roditelja odmah s prvim danom rođenja

ne znam, to striktno i principjelno odvajanje djeteta mi je nekako hladno.

ja sam dojila, pa je moj klinac dosta često bio kod mene u krevetu kad je bio beba.

eva kant je napisao/la:ne znam, to striktno i principjelno odvajanje djeteta mi je nekako hladno.

ja sam dojila, pa je moj klinac dosta često bio kod mene u krevetu kad je bio beba.

I za mene je to hladno....ali boraveći u Njemačkoj promatrao sam tri mlada para koji imaju malu djecu...nekako mi se čini da ih njihov tempo života udaljava jedne od drugih...stvarajući upravo hladnu barijeru...naime gledao sam kako nahrane djecu...pošalju u sobu pred tv...komp i sl...dok ne zaspu tako...zatim ih smjeste u krevetac...djeca žele njima...hladno ih potjeraju...ćuje se plač...grozno

do k je malo i boji se mraka, može u krevet, ali kasnije, fakat treba spavati samo...

Pa sam je dječiji krevetić u rodilištu pokazatelj da dijete treba spavati samo.Moja su djeca spavala sama,jedino u slučaju da su bolesni bi im dozvoljavala da spavaju samnom.Mislim da svaka majka treba nekoliko sati kvalitetnog sna a za malo dijete je spavanje u krevetiću prvi korak samostalnosti tako da ja mislim da je bolje (neću reći normalno)da dijete spava samo.

Love je napisao/la:pa i nije mi baš nešto to,onda se oni naviknu i vi onda nemae privatnosti više u krevetu,može doč do problema između vas!
ok je par puta da ostanu ak je baš sila al inače ih treba učit da su u svome krevetu..barem ču ja tako..

valjda je dijete važnije od privatnosti. dijete je malo i boji se samo spavati, bar je tako meni bilo i moramala sam tako spavati.

ja sam imala jednu fazu u djetinjstvu kad sam spavala u roditeljskom krevetu,al ne sjećam se koliko sam stara bila, mislim oko 5 ili 6 god, ali trajalo je par mjeseci a onda sam se opet vratila u svoj krevet. bez problema sam mogla spavat sama, nisam se bojala ni ništa. znala sam spavat pored mame samo kad bi se razboljela, ali to je bilo nekoliko noći i onda sam opet u svom krevetu.

Neukrotiva je napisao/la:

Love je napisao/la:pa i nije mi baš nešto to,onda se oni naviknu i vi onda nemae privatnosti više u krevetu,može doč do problema između vas!
ok je par puta da ostanu ak je baš sila al inače ih treba učit da su u svome krevetu..barem ču ja tako..

valjda je dijete važnije od privatnosti. dijete je malo i boji se samo spavati, bar je tako meni bilo i moramala sam tako spavati.

ne govorim ovdje o jako malom djetetu nego večem, jer neželim da to prijeđe u naviku,par puta može al svakodnevno ne nikako,za to postoje druge metode

u redu je pružiti djetetu pažnju i zaštitu kada to treba, ali ga ne treba navikavati na spavanje s roditeljima.. ne zbog privatnosti roditelja nego samog djeteta. neće mama i tata vječno bit tu s njim da ga paze i maze, treba se osamostaliti. počevši od spavanja bez roditelja.

normalno je da djeca spavaju sa roditeljima dok negdje otprilike ne počnu ić u školu... onda bi i njih trebalo biti sram što spavaju s roditeljima...

moje osobno iskustvo,što se tiče,realno govoreći o toj temi.Ja sam majka osmogodišnjeg djeteta,koje je emocionalno dosta vezano uz mene,a i ja uz njega.Moj sin ima alergijsku astmu koju su mu lijećnici dijagnosticirali od njegove 2 god starosti,s tim da ima problema i sa vidom. Uz njega prolazili smo zajedno teška razdoblja u kojima je on konstatno bio bolestan,što nas je još više zbližavalo na odnos brige majke o svom djetetu. Što se tiće spavanja roditelj-djete,tu vam mogu samo reći jedno stvar. Djete koje je jako vezano uz svojeg roditelja uvjek će osjećati potrebu za nježnošću i pažnjom,jer se ono na taj naćin želi osjećati zaštićeno i ima potrebu za roditeljskom ljubavi.A to znam i iz osobnog iskustva,jer sam od malena živjela u drugoj obitelji bez pravih roditelja.Još mogu reći da sam došla u situaciju kad sada JA KAO MAJKA nisam u mogućnosti da budem uz svoje djete,uradila bi sve moguće da budem uz svoje djete i da mu pružim sve ono što ja nisam bila u mogućnosti doživit,A to je da svom djetetu omogućim život uz sebe i da mu dalje poklanjam svu svoju roditeljsku ljubav i pažnju.Ja se i dalje borim da konaćno moje djete i ja budemo kao nekada zajedno!

Normalno je, pogotovo kad nemas prostora nego svi u jednoj sobi ali jebes takav zivot.
Drago mi je da imaju svoju sobu i da nas barem po noci ne gnjave.